NANDOR GERBER - indistrijalac
O pivarskoj porodici Gerber: Nandoru, Jožefu, Nandoru i Nandoru mlađem, može se slobodno govoriti kao o dinastiji Gerberovih. Prvi je sve zapošeo, drugi produžio, treći razvio, a poslednji – sve upropastio! Oni su od postojeće fabrike piva napravili prvi industrijski objekat u Bečeju. Sve je počelo 1802. godine kada je mladi bavarski radnik po imenu Nandor Gerber, poreklom iz Bavarske, došao da radi u vec postojecoj fabrici piva. Vlasnik je zavoleo marljivog radnika i dao mu je 1804. godine svoju ćerku za ženu. Samo dve godine kasnije celu fabriku je prepustio zetu. Za vreme drugog clana pivarske dinastije Gerberovih, Jožefa, fabrika je napredovala i sredinom devetnaestog veka proizvodila je godišnje oko 5.000 hektolitara piva. Pravi procvat fabrika doživljava oko 1880. godine, kada je njome upravljao treći član - Nandor Gerber. Nandor Gerber je, po svoj prilici, rođen u Bečeju 1844. godine. Kako bi što bolje upoznao i usavršio tehnologiju proizvodnje piva, obilazio je veće pivarske centre, kao što su Beč, Prag, Temišvar i druge. Oženio se, imao je petnaestoro dece, od kojih će biti samo jedan sin, Nandor mlađi. Kuća mu se nalazila na mestu sadašnjeg Gradskog muzeja. Konstantno je povećavao proizvodnju piva, tako da je ona sa 5.000 hektolitara, pred Prvi svetski rat dostigla godišnju proizvodnju od 12.000 hektolitara. Dograđena su dva odeljenja, postavljeni su novi uređaji, montirana parna mašina i kotao, tako da se od tada pivo kuvalo na pari. Pivo je raznošeno za Segedin, Peštu i Temišvar, ali i u druga mesta. O tome kakvog je kvaliteta bilo Gerberovo pivo, svedoči i podatak da se ono isporučivalo i samoj kraljevskoj porodici Karadorđević. Osim pivom bečejske kafane i hoteli snabdevani su i ledom koga je fabrika piva takode proizvodila. Pošto je bio sve stariji, 1922. godine predaje fabriku sinu, Nandoru mlađem. Od tada ce fabrika nositi naziv „Gerber Nandor i sin“. Ambiciozni sin je preuzeo fabriku u svoje ruke i izvršio njenu rekonstrukciju 1926. godine, uzimajuci kredit od Zagrebačke banke. I pored toga što je proizvodnja od 1926. do 1933. godine porasla na 20.000 hektolitara godišnje, fabrika je svake godine sve teže vraćala kredit, da bi 1933. godine bankrotirala. Tako je stari Gerber doživeo da svojim ocima vidi propast fabrike. Umro je sledeće, 1934. godine u 90. godini života.
